"Не знам како изгледам другима, али себи изгледам као дечак на обали мора"
"Ако сам видео даље од других то је зато што сам стајао на плећима дивова"

Почетак
Садржај
Ћирилична места
Природне науке
Образовање

Многе природне појаве односно процеси које се изучавају захтевају посматрача у односу на који се те појаве то јест процеси посматрају . Под посматрачом у овом случају ће мо подразумевати координатни систем. Поставља се питање да ли ове природне појаве зависе од система у односу на који се врши посматрање.Логично је закључити да координатни систем нема утицаја на физичке процесе што значи да ови процеси не зависе од координатног система. Својство неког објекта које је независно од координатог система каже се да је оно инваријантно у односу на промену координатног система. .Математички апарат који издваја величине које не зависе од трансформација координативни система један у други зове се тензорски рачун, а објекти којима оперише зову се тензори. Значи можемо рећи да је тензор одређена врста геометријске суштине и представља уопштење скалара, вектора и линеарног оператора на начин који је независтан од избора система референције. Једначине које описују физичке процесе морају бити написане у тензорском облику то јест у облику који у опште не користи координатни систем. У случају да то није тако промена координатног система би утицала на посматрану појаву или процес. Температура, маса, енергија, ентропија су примери физичких величина које можемо описати једним бројем,једним податком који не зависи од координатног система. Поменути примери представљају тензоре нултога реда или скаларе. Величин за чије познавање нам је потребно три податка односно три броја зову се вектори или тензори првог реда. Примери тензора првог реда су:Брзина убрзање, сила...Постоје величине које су много сложеније од поменутих, за чије описивање је потребно девет података таквим тензори су тензори другог реда. Пример тензора другог реда је напон, момент инерције ...Реч тензор потиче од енглеске речи tension што значи напон. Први који је увео појам тензора али не као појам са данашњим значењем био је Виљем Роуен Хамилтон .Тензор (tensor) са садашњим значењем увео је Воијт (Woldemar Voigt) . Тензорска нотација је почела са развојем око 1880 и велики утицај на њен развој остварен је од стране Ричија (Gregorio Ricci-Curbastro) Данас се под појмом тензора енглески tensor подразумева математичка дисциплина која се користи најчешће у решавању проблема из области теорије еластичности (elasticity), механике флуида (fluid mechanics), и опште теорије релативности (general relativity). Краће речено тензори (tensors) се користе у физици (physics) и инжињерству (engineering).Напомињемо да је њихова примена све већа у компјутерској графици, медицинском истраживању, статистици геофизици, хемији...